Translate

недеља, 4. новембар 2012.

OTVORENA PORUKA ZA MIŠKOVIĆA I ONE KOJI PRISLUŠKUJU…

 

Možete da prisluškujete, da nas pratite, da nas prebijate, da pretite i uklanjate, ali ne možete Srbiji nikada uzeti pravo na život.

To pravo ne dodeljujete vi. To pravo da živimo je naše prirodno pravo.

Nemate tapiju baš na svemu.

 

 

Piše: Srba Filipović

Miskovic

 

Život nikada ne možete pretvoriti u šoping mol.

Ono što je konačno izašlo na videlo da prisluškujete, da gospodarite jednim delom policije i tajnih službi jasno govori o vama ko ste i šta ste.

I nisam paranoik i Ilija Čvorović ako kažem da sam sebi mnoga vrata ѕatvorio, jer pišem protiv vas, ali meni i mojima od vas ništa ne treba.

Mi smo obični i pristojni ljudi, koji će sve učiniti da zaustave vas u tom strašnom pohodu na Srbiju.

Vaše bolesne i šizofrene kleptomanske zamisli u Srbiji više nikada neće proći.

To što se nekad zvalo snalaženje, danas se pravilno naziva prevarom, lopovlukom, otimačinom, bahatošću i bezobrazlukom.

Pre tri dana sam pitao javno preko novina Miroslava Miškovića da mi kaže ko je on i šta predstavlja u ovoj malenoj Srbiji.

Naravno, ćutanjem mi je glasno odgvorio da je on zla kob Srbije.

Ali ne samo on, već i svi ostali koji su se na grbači ovog jadnog naroda obogatili i danas se pokazuju nama običnim ljudima kao elita.

 

U čemu su oni elita!?

 

Šta je to kod njih elitno i na nekom visokom novou!?

Kod njih su samo krađe visoke. Nema tu nikakve elite.

Pa, zar se elitom može nazivati čovek koji je sve što ima stekao uzimajući od drugih!?

To je običan šljam.

Ne bih Miškoviću i njegovim drugarima dao ni cipele da mi izglanca.

Pitao sam Miškovića da sam izabere koliko želi robije. Glasno mi je bez odgovora dao jasan odgovor.

Nema te robije koja bi bila za njega podesna da vrati sve što nam je uzeo. Ukrao je živote, godine, smeh, radost, pravo na život dostojan čoveka…

Nema robije koja je dovoljna za takvog psihopatu.

Sto doživotnih robija u okovima da mu daju bilo bi malo.

 

 

I na kraju da mu opet poručim.

Neka prati i prisluškuje. Neka preti i bije. Neka kupuje kriminalce da rade za njega. Neka se otima koliko god hoće.

I kad bilo koga od nas skloni, uvek će doći sledeći da mu stavi tačku na njegovu pljačku Srbije.

Narod zna lepo da kaže da Đavo uvek dođe po svoje.

Miškoviću, tvoje je odzvonilo, a sva imovina koju si “stekao”, biće dobrim delom dovoljna, da se pomogne najugroženijim i najsiromašnijim građanima Srbije.

© Geto Srbija

Creative Commons лиценца

Нема коментара:

Постави коментар