PROPAST SRBIJE !!!

U najkraćem mogućem roku, za samo dva meseca, Evropska komisija je prepoznala u vođama nove političke koalicije, nastavljače politike Borisa Tadića.

Puni kontinuitet sa politikom Demokratske stranke koju je ostvario Aleksandar Vučić, udružen sa Tomislavom Nikolićem, otkrio je sve njihove dugo godina sakrivane frustracije, komplekse koje je stvorio kult njihovog bivšeg političkog vođe Vojislava Šešelja.

Zapravo, njihova skrivena težnja da i sami budu perjanice srpskog demokratskog preduzeća, prepunog para i zavera.

Piše:Nikola Vlahović 

Evropska unija preskupo je platila veru u prethodnog vođu, a novi joj u Srbiji ne treba. Ne treba joj ni Srbija, jer je siromašnih zemalja već dovoljno, u ovoj zajednici.
 
Ostalo je samo da kazne svoje ovdašnje plaćenike, da ih izoluju, procesuiraju i da im otmu imovinu.

A narod?

Narod neće niko dirati. On će i dalje da se snalazi kako zna i ume…

Glavni i odgovorni urednik uglednog američkog časopisa “Chronicles”, Tomas Fleming, poznavalac prilika na Balkanu, i danas bi mogao da ponovi ono što je prošle godine javno konstatovao:

Vlasti u Srbiji su u suštinskoj zabludi ako misle da mogu da budu prijatelji sa sadašnjom američkom elitom, i moraju biti svesni da u SAD nemaju saveznika. 

Fleming je bez imalo uvijanja direktno “gađao” takozvanu srpsku političku elitu, rekavši da Vlada Srbije treba da se ponaša kao suverena, a ne kao satelitska vlada.

Iluzorno je zavaravati se, dodao je Fleming, da Srbija ima u tom društvu nešto da traži, a kamoli da nešto dobije.

Na žalost, srpski političari ne uživaju nikakav ugled ni u Rusiji, posebno zbog činjenice da su kolovođe vladajuće koalicije, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, pokazali neverovatnu sposobnost da dnevno menjaju svoje izjave i stavove, kako u vezi spoljne i unutrašnje politike, tako i u vezi sa ekonomskom strategijom države koju predstavljaju.

Poslednji susret predsednika ove interkontinentalne velesile, Vladimira Putina sa Tomislavom Nikolićem u letovalištu Soči, bio je više nego šokantan za svakoga ko poznaje Putinov protokol.

Naime, Putin je smestio Nikolića na stolicu ispred nekog paravana, a onda seo preko puta njega i posmatrao ga sa izrazom lica koji nije do sada viđen.

Razloga za ovo Nikolićevo “kampovanje” u trajanju od nekoliko minuta, bilo je dovoljno.

Umesto očekivanog potpisivanja niza bilaterarnih sporazuma, nije se desilo ništa.

Nekoliko dana pre tog sastanka, u Beograd je neočekivano došao Vladimir Titov, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije, kako bi utvrdio Nikolićevo “stanje”.

Ali, Titov je mogao da konstatuje samo to da je predsednik Srbije već odavno prodao “dušu đavolu”, te da su obaveze prema evroatlanskim mešetarima koje je on prihvatio, podrazumevale “i lične garancije”.

Nije pomoglo ni to što je nekadašnji radikal pokušao da pridobije Putinove simpatije sa proverenom patriotskom frazom: samo Srbiju volim više od Rusije.

Jer, Putin dobro zna da je taj isti čovek pre nekoliko meseci rekao kako mu je Evropska unija “kao drugo dete”. 

To je trebalo da znači da je Nikolić “predao ključeve od kuće” u zamenu za mirne dane na Andrićevom vencu.

Ali, u nečem se ipak prevario…

Rusija će, ipak, ostvariti svoje interese na ovom delu Balkana, što će se poklopiti sa interesima građana Srbije, mada ova lažna politička elita danas sve čini kako bi u velikom energetskom projektu, trasi gasovoda Južni tok u dužini od 430 kilometara, pre svega videla svoje interese.

Ruski investitori odlično znaju da ni u Srbiji “đavo nije crn” kao što izgleda, i da postoje i ljudi i projekti na koje mogu da računaju, ali, ako im se na tom putu nađu samozvani politički lideri i bolesno ambiciozni ludaci, postoji strategija i za takve okolnosti.

Sa treće strane, tu je i Evropska unija koja je ovih dana u okrilju svojih institucija (pre svega Evropske komisije), donela odluku da na svaki način izoluje najveći deo sadašnje srpske vlade, da im uvede neku vrstu neformalnih sankcija i stavi ih u zabran kao divljač.

Ubrzo će, nakon izveštaja Evropske komisije o “napredovanju” Srbije, biti objavljeno i koliko je ona, ustvari, nazadovala zahvaljujući svojim političkim vođama, kako onim prethodnim tako i ovima danas.

Razlozi zbog kojih su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić ostvarili puni kontinuitet sa političkim preduzećem zavnim Demokratska stranka, postaće još jasniji kad bude izglasano ko je pravi gazda u ovoj posrnuloj partiji.

Uostalom, Aleksandar Vučić je i sam izjavio da će “sačekati izbore u DS”, ali nije objasnio i zašto ih čeka.

Valjda je smatrao da je to očigledno i da čeka pobedu Dragana Đilasa, nakon čega bi sa njim mogao da podeli i poslove i interese.

Uostalom, Srbija više nikome nije zona interesa, a poslednja šansa da se ona nađe u nekom vozu budućnosti, svakako je ruski energetski projekat “Južni tok”.

Sreća je što će ga biti, uprkos neopisivoj veleizdajničkoj politici koja je do današnjeg dana vođena u svim srpskim vladama, i koja je plaćana novcem takozvanih zapadnih demokratija, kako Rusija ne bi došla u ovaj deo Evrope. 

Propala su sva nastojanja da Rusija uklopi svoje interese sa interesima Srbije.

Korisnici evroatlanski budžeta moraju da polože račune svojim gazdama. Za početak, biće izolovani kao virus, a onda će i njihova imovina doći na red.

U vrlo kratkom roku pokazalo se i zašto je Aleksandar Vučić imao misiju da bude personifikacija svih bezbednosnih službi u Srbiji.

No, veliki igrači za velikim stolovima ne vole selektivnu pravdu. Ili će svi odgovarati ili ih neće biti. Ne za velikim stolom…

Rasprodaja kućne imovine

Nakon pljačke gigantskih razmera u kojoj je na razne načine nestalo oko 50 milijardi dolara, što u privatnim džepovima što u propalim projektima, usled čega su građani Srbije ekonomski propali i zaduživali se, pa danas plaćaju čak 26 milijardi evra samo na bankarske zelenaške kamate.

Nije nikakvo čudo što je predstavnica Evropske komisije za odnose sa Srbijom Mirjam Feran izjavila da se Srbija nalazi u sred “mračne ekonomske situacije”, da su “izazovi veliki” i da će EK sačekati da vidi šta će vlada u Beogradu da uradi.

U međuvremenu, još jednom  je snižen kreditni rejting Srbije, a svi međunarodni investitori dobili su signal da zaobiđu Srbiju na duži vremenski period.

Oni koji su istinski opljačkali ovu zemlju i doveli je do bankrota, dakle, najkrupnije bankarsko-investicione korporacije, poput Evropske banke za rekonstrukciju (EBRD), MMF-a i Svetske banke, koji drže hipoteku nad većinom spoljnog duga i zapravo diriguju političkim  prilikama u Srbiji.

Ne brinu mnogo što je spoljni dug Srbije poslednjeg dana jula 2012. godine iznosio je 24,43 milijarde evra (ovaj zvanični podatak treba odmah pomnožiti sa dva), niti što je taj dug za samo mesec dana uvećan za  345,8 miliona evra, uz redovnu kamatu na ukupnu sumu!

Naprotiv, njima je ovakvo stanje idealno! Njihova je procena da ukupna imovina Srbije ne vredi više od 150 milijardi evra.

Polovinu od toga opljačkali su i uništili demokratski skakavci za dvanaest godina opšteg haosa. Onu drugu polovinu naplatiće, “klub poverilaca”. 

Dakle, narodu neće ostati ništa osim golih života i zatečene imovine koja je mahom već pod bankarskim hipotekama.

U takvim okolnostima dolazi do prirodnih socijalnih eksplozija, ali, kako u Srbiji ništa nije prirodno, čak ni prirodni zakoni, tako ne treba očekivati nešto već viđeno, nego raspad države posle koje neće biti ništa isto. Ni narod ni njegova odrođena politička klasa.

Najnovije “posmrtno slovo” koje je sastavila Evropska komisija, a tiče se Srbije, govori jasno zašto su ministarka za evropske integracije Suzana Grubješić i predsednik republike Tomislav Nikolić već unapred “psihološki” pripremali građane na gorku istinu, govoreći im kako “ne treba žuriti sa pridruživanjem EU”.

Naime, pre nego što je izveštaj i sastavljen, Nikoliću i Grubješićki je u Briselu rečeno (a kasnije, tokom gostovanja predstavnika EK Beogradu i potvrđeno), da ne računaju ni na kakve datume i pridruživanja.

Na vrhu liste razloga nalazi se priznanje Kosova (zamotano u frazu “normalizacija odnosa”).

Odmah iza toga je određivanje Srbije prema energetskoj strategiji. Ili sa Rusijom bez Evrope ili sa Evropom bez Rusije. Ne može biti jasnije.

Treći ozbiljan razlog zbog koga Srbija neće i ne može u Evropsku uniju je mafija, kako politička tako i ona privredna.

Četvrti razlog je odsustvo institucija (jer Srbija jeste jedno predinstitucionalno društvo, po svim merilima), a pre svega haos u pravosuđu i zakonodavstvu.

Peti razlog su narušavanja elementarnih ljudska prava (ovde nije reč o manjinskim, nego o svim drugim ostalim pravima, kao što su pravo na rad i zdravstvenu zaštitu i sl.).

Dva sledeća razloga za trajno udaljavanje Srbije od ideje pridruživanja Evropskoj uniji su direktno povezana sa ugrožavanjem privatne imovine nacionalizovane posle Drugog svetskog rata.

Konačno, treba reći da ni sama Evropska unija više nema materijalnih kapaciteta da izdržava još jednog sirotana, da će ulazak Hrvatske u ovu zajednicu skupo platiti i Hrvatska i EU, i nikome neće biti dobro od te ljubavi.

Ako su interesi Aleksandra Vučića, Tomislava Nikolića, Dragana Đilasa, Mlađana Dinkića i drugih srpskih vlastelina takvi da ni narod više nije bitan, onda je bilo krajnje vreme da to neko i saopšti.

Nije dobro što te gorke istine u obliku dokumenta sastavlja Evropska komisija, a ne neko nezavisno tužilaštvo u Srbiji.

Takođe, nije dobro što u Beogradu OEBS istražuje najveće korupcije u Srbiji, u koje su umešani najviši državni funkcioneri, a ne nezavisno tužilaštvo kome je to posao.

#Geto Srbija